Od sti­ca­nja cr­no­gor­ske ne­za­vi­sno­sti Mi­lo Đu­ka­no­vić je, u stva­ri, pre­tvo­rio Cr­nu Go­ru u pri­va­tan fe­ud nje­go­ve po­ro­di­ce, pi­še uti­caj­ni ame­rič­ki ma­ga­zin „Fo­rin po­li­si”. U član­ku po­ve­će­nom ra­stu auto­kra­ta na Bal­ka­nu na­ve­de­no je da je kao ma­la ze­mlja od 650.000 sta­nov­ni­ka Cr­na Go­ra na ovaj ili onaj na­čin bi­la pod vla­da­vi­nom sa­da­šnjeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­ve De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta (DPS) već 25 go­di­na.
Tvr­di se da je kra­jem 90-ih go­di­na Đu­ka­no­vić ras­kr­stio sa pro­srp­skim kri­lom svo­je ta­da­šnje stran­ke i da je vo­dio Cr­nu Go­ru do ne­za­vi­sno­sti od Sr­bi­je 2006. go­di­ne.
– Od ta­da, Đu­ka­no­vić je, u stva­ri, pre­tvo­rio Cr­noj Go­ri u pri­va­tan fe­ud nje­go­ve po­ro­di­ce. Već 2007. go­di­ne ita­li­jan­ski tu­ži­o­ci osum­nji­či­li su Đu­ka­no­vi­ća da je pred­vo­dio or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja se ba­vi­la kri­jum­ča­re­njem ci­ga­re­ta i pra­njem nov­ca to­kom 90-ih go­di­na. Te op­tu­žbe Đu­ka­no­vić je oštro i vi­še pu­ta de­man­to­vao, osla­nja­ju­ći se na svoj di­plo­mat­ski imu­ni­tet ka­ko bi iz­bje­gao da sa­ra­đu­je sa tu­ži­la­štvom – kon­sta­to­va­no je u tek­stu ame­rič­kog ma­ga­zi­na „Fo­rin po­li­si”.
Uka­za­no je da je 2009. go­di­ne iz­vje­štaj Me­đu­na­rod­nog kon­zor­ci­ju­ma is­tra­ži­vač­kih no­vi­na­ra sa­dr­žao po­da­tak da je Đu­ka­no­vić vla­snik imo­vi­ne u vri­jed­no­sti od sko­ro 15 mi­li­o­na do­la­ra, što zna­či da je po­za­ma­šno za­ra­đi­vao, ima­ju­ći u vi­du nje­go­ve pri­ja­vlje­ne pri­ho­de, a osnov­ni je mje­seč­na pla­ta od 1.500 eura.
– Đu­ka­no­vić brat Aco Đu­ka­no­vić je­dan je od naj­bo­ga­ti­jih lju­di u Cr­noj Go­ri. Po­što je po­čeo kao pro­mo­ter na kon­cer­ti­ma 1990. go­di­ne, on je sa­da – osim ve­li­kog bro­ja dru­gih pred­u­ze­ća sa ko­ji­ma ima ve­ze – ve­ćin­ski ak­ci­o­nar Pr­ve ban­ke. Ta ban­ka je pro­šla kroz ne­što što su mno­gi vje­ro­va­li da je na­mje­šte­na pri­va­ti­za­ci­ja u 2006. go­di­ni. Na tom ten­de­ru se ja­vio sa­mo je­dan po­nu­đač, pred­u­ze­će u vla­sni­štvu pre­mi­je­ro­vog bra­ta. Ban­ka je ka­sni­je po­sta­la naj­ve­ća u Cr­noj Go­ri, a Vla­da njen naj­ve­ći kli­jent – na­vo­di se u tek­stu ame­rič­kog ma­ga­zi­na „Fo­rin po­li­si” ko­ji pot­pi­su­je Be­snik Pu­la, pro­fe­sor po­li­tič­kih na­u­ka na Vir­dži­ni­ja Tek uni­ver­zi­te­tu u Va­šing­to­nu.
Iako su, ka­ko se na­vo­di, po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na bi­li do­bri za am­bi­ci­je u re­gi­o­nu da se dr­ža­ve in­te­gri­šu sa Za­pa­dom, ima za­bri­nja­va­ju­ćih ten­den­ci­ja. Po­ja­šnja­va se da je 2013. go­di­ne Hr­vat­ska for­mal­no pri­stu­pi­la Evrop­skoj uni­ji, na­kon što je de­vet go­di­na bi­la ze­mlja kan­di­dat. Go­di­nu ra­ni­je Sr­bi­ja je po­sta­la zva­nič­ni kan­di­dat za član­stvo u Uni­ji. I u 2014. go­di­ni, Al­ba­ni­ja se pri­dru­ži­la Cr­noj Go­ri i Ma­ke­do­ni­ji, ko­je su bi­le ze­mlje kan­di­da­ti za član­stvo ne­ko­li­ko go­di­na ra­ni­je.
– Ali de­talj­ni­ji po­gled na ove pret­po­sta­vlje­ne uspje­he ot­kri­va da vo­će mo­že bi­ti po­kva­re­no. No­va ge­ne­ra­ci­ja auto­kra­ta pre­u­zi­ma kon­tro­lu u re­gi­o­nu, po­ne­kad sa di­rekt­nim sa­u­če­sni­štvom od is­tak­nu­tih ame­rič­kih po­li­ti­ča­ra i zva­nič­ni­ka EU – po­ten­ci­ra se u tek­stu.
Na­vo­di se da su i SAD i EU po­li­ti­ča­ri bi­li sprem­ni da za­tva­ra­ju oči pred ko­rup­ci­jom, ko­ja mu­či vla­de u re­gi­o­nu, i ig­no­ri­sa­li su po­ste­pen rast auto­krat­skih vla­da­ra.
– Ove auto­kra­te ra­de pod dru­ga­či­jim pra­vi­li­ma ne­go oni iz 90-ih go­di­na. Oni odu­še­vlje­no pri­hva­ta­ju EU i nje­nu spolj­nu po­li­ti­ku – ocje­nju­je se u tek­stu ame­rič­kog ma­ga­zi­na.
Pa­ra­dok­sal­no, ka­ko se uka­zu­je, naj­va­žni­ji pro­ble­mi bez­bjed­no­sti i po­li­tič­ke sta­bil­no­sti su dje­li­mič­no od­go­vor­ni za da­va­nje slo­bo­de auto­kra­ta­ma na Bal­ka­nu. Is­tak­nu­to je da su, svje­sni svo­je neo­p­hod­no­sti za stra­te­ške ci­lje­ve i in­te­re­se ši­re de­mo­kra­ti­za­ci­je i vla­da­vi­ne pra­va, lo­kal­ni li­de­ri ma­e­stral­no eks­plo­a­ti­sa­li po­li­tič­ki i di­plo­mat­ski pro­stor ko­ji su po­nu­di­le oja­ča­ne ve­ze sa EU i SAD da na­pad­nu i pod­ri­va­ju do­ma­će pro­tiv­ni­ke.M.V.


Zbog NA­TO-a žmu­re na zlo­u­po­tre­be

Ka­ko se na­vo­di u tek­stu ma­ga­zi­na „Fo­rin po­li­si”, iz raz­li­či­tih raz­lo­ga kre­a­to­ri po­li­ti­ke iz SAD i EU su po­ka­za­li ve­li­ku to­le­ran­ci­ju pre­ma zlo­u­po­tre­ba­ma bal­kan­skih auto­kra­ta.
– U kon­tek­stu ukra­jin­ske kri­ze, pri­o­ri­te­ti SAD su se okre­nu­li ka pro­ši­re­nju NA­TO-a ili mi­ni­mi­zi­ra­nju ru­skog uti­caja u re­gi­o­nu, a po­seb­no u Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri – pi­še u tek­stu.